in

Vlasnik Nokie 3310 nakon 2 godine primijetio da je izgubio punjač

Kada je kupio polovni uređaj na seoskom sajmu u Kuršumliji, baterija je bila na 62%.

KURŠUMLIJA – Stevo Belogrlić je 65-godišnji zidar. Stariji čovjek, k’o stariji čovjek, ne voli se navikavati na nove stvari. Baš kao i mnogi njegovi vršnjaci, već 40 godina uvijek kupuje polovnog Renaulta 4 (”jebiga, navik’o na menjač”), a otkad ga prije 4 godine strefio infarkt u polju izvan sela, kćeri su ga opremile i mobitelom. Najjeftinijim kojeg su mogle naći.

”Jeste, još dok sam se u bolnici pandrčio sa lekarima ili trovačima kako lično zovem, ćerka mi donela taj mobilni. Lepo, kažem ja, misliš da je matori lud. A gde su žice? Šta će ta kutija da izvuče noge pa otrči do tebe da ti kažem gde sam? Kaže ona, ćale to je mobilni, nema žica. Ja reko dobro i otad se navuko skroz. Pa treba sve na svetu da bude bez žica, neko će da se obogati na tome ja nisam dovoljno pametan” ukratko nam je Stevo objasnio svoj prvi susret s mobitelom.

 

snake-2k
”Sebe najviše krivim za pražnjenje baterije. Pa koji me đavo natero da 800 sati igram zmiju” pita se Stevo

Iako je općepoznato da će vam se prije pokvariti maloljetna kćerka nego Nokia 3310, malerski posao je težak i Stevo je s godinama izgubio dosta svojih Nokia.

”Ma to ti je meni k’o upaljač. A ista je i cena tu na pazaru. Sad svi hoće ove smrtfonove, dašta nego smrt, baterija crkne pre nego ga ožegneš. Nema veze, Nokije su zato bagatela, ja do ručka posijem i kupim novih 5 komada”.

Ova idila između Steve i mobitela trajala je sve do prije dvije godine kada se centar regionalnog distributera mobitela sa zaslonom manjim od nokta iz Kuršumlije prebacio u etiopijsku Hawassu. Stevo je tog dana kupio svog posljednjeg Renaulta 4 uz kojeg je, uz nešto cjenkanja, dobio i besplatnu Nokiu 3310.

”Čuvam je od tada k’o dete! Ma bolje od deteta! Ko poslednji duvan, k’o dupe u pederskom baru! Iako lično tamo ne bi mrtav pristupio, da se razumemo. I bogami lepo mi to išlo, kad gledam juče’ stoji neka poruka: baterija prazna. Čuj baterija prazna! Nikad to nisam doživeo. Zovem ćerku, kaže ona stari gde ti je punjač. U pizdi materinoj, eto gde mi je, vezo šljivu s njim da raste kako treba. Đavo će to sad da nađe. Molim vas lepo, Sprdeks dragi, znam ja da na tom internetu ima dosta ljudi, pitajte, ako ima neko taj kako ono Živadinka reče da se zove. Punjač? Ma napunim im majku! Pa to onda treba da piše u uputstvima: ”OPREZ: Možda će trebati da se napuni za par godina” kaže Stevo.

Potencijalni vlasnici punjača molimo ostavite kontakt broj u komentarima ili se javite na besplatni telefon 0800 – GDE MI JE PUNJAC.

Source:

sprdex.net.hr

Loading...

What do you think?

0 points
Upvote Downvote

Total votes: 0

Upvotes: 0

Upvotes percentage: 0.000000%

Downvotes: 0

Downvotes percentage: 0.000000%

loading...